Segedin

Avantura Segedin desila se slučajno…pre par godina nas tri smo se sasvim iznenada dogovorile da u subotu idemo u Segedin (u njihovim apotekama trebalo bi da nađemo čarobni lek za migrenu 🙂 ). U to vreme nije bilo organizovanih tura niti je postojala linija Beograd  – Segedin ali to nas uopšte nije omelo u planovima. Kombinacija je bila sledeća: od Beograda do Subotice autobusom gde nas čeka taksi po preporuci,  vozi nas do Segedina i vraća nazad  u tačno  dogovoreno vreme…

Tako je stiglo  i avgustovsko, toplo subotnje jutro. Našle smo se na glavnoj autobuskoj stanici čime su bili ispunjeni svi uslovi da „avantura Segedin“ može da počne. Segedin je od Beograda udaljen oko 220 kilometara a od Subotice svega 50 kilometara. Udobna  vožnja autobusom do Subotice prošla je brzo, nekom u dremanju, nekom u razgledanju. Oko 9h stigle smo u Suboticu gde smo imale taman toliko vremena da popijemo prvu jutarnju kafu na subotičkom suncu dok taksista nije stigao. Još na putu do Subotice čule smo da je na Horgošu veliko čekanje što nam je potvrdio i taksista i predložio granični prelaz Kelebija što bi značilo 30ak kilometara duži put ali zbog čekanja na granici svakako brži. Prihvatile smo predlog i posle kratkog predaha krenule put Kelebije i dalje ka Segedinu.

Bez zadržavanja na graničnom prelazu zakotrljale smo se niz Mađarski drum, nizala su se simpatična mađarska seoca sve do velike petlje na kojoj se put odvajao za Budimpeštu i dalje u Evropu a naš se nastavljao još kratko do Segedina.

Vozač nas je ostavio u centru grada. Naš obilazak je počeo.

Na samom početku otkrićemo da u Segedinu subotom uglavnom sve radi do 13h. Obišle smo jednu, drugu, treću apoteku ali od čarobnog leka za migrenu ni traga ni glasa…odustale smo od potrage i krenule u otkrivanje grada.

Segedin je vrlo šarmantan gradić na samom jugu Mađarske, smestio se na obe obale reke Tise. Grad broji oko 160.000 stanovnika. Mađarska valuta je forinta i kod nas u pojedinim menjačnicama možete kupti forinte ili odmah po prelasku granice eure zameniti za njihovu valutu a to je moguće i u menjačnicama u samom gradu samo.. kao što rekoh vodite računa na radno vreme subotom do 13h.

Obišle smo centralno gradsko jezgro, prošle pored zdanja segedinskog univerziteta poznatog i kao drugi najbolji univerzitet u zemlji.

Pažnju nam je privukla palata Reök sa fasadom ukrašenom interesantnim ukrasima sa dominantnom zelenom i ljubičastom bojom.

Na Dugonjićevom trgu prepustile  smo se zvucima muzičke fontane zaista lepe i fenomenalno uklopljene u sam ambijent.

Najveći muzej u Segedinu izgrađen je pre više od 200 godina i u stalnoj postavci ima bogatu kolekciju narodnih rukotvorina i tradiconalnih zanata sa više od 20.000 predmeta.

Put nas je vodio do obale Tise – uživale smo kratko vreme na obali reke a zatim krenule nazad do centra grada pošto se bližilo i vreme ručka.

Sve u jelovniku je bilo na mađarskom pa nismo bile baš sigurne ni šta smo poručile ni šta ćemo dobiti ali je na kraju ispalo dobro. Kako smo taj dan imale i jedan rođendan ovo je bilo pravo vreme da uz mađarsko pivo obeležimo i taj događaj 🙂 Moram priznati da je i pivo kao i hrana zaslužilo sve pohvale.

Zapravo mi smo imale i jedan poseban plan da deo dana provedemo u banji ali ne u akvaparku po kome je Segedin turistima iz Srbije pored šopinga posebno zanimljiv već u Banji Ana u samom centru grada.

Bez puno traganja obrele smo se ispred prelepe bele građevine koja bi trebalo da bude banja – na šta spolja ništa nije ukazivalo. Međutim unutra se krio pravi mali wellnes i spa svet. Koliko smo uspele da se sporazumemo sa damom na šalteru uzele smo ulaznice za deo bez sauna zbog ograničenog vremena.

U vrlo pristojnim i čistim svalčionicama spremile smo se za bazene, u ormarićima sa ključeivma ostavile svoje stvari i krenule put bazena. Prvi utisak je: neverovatan mir i tišina što baš i nije svojstveno boravku na bazenima ali mađari su vrlo pristojni i kulturni pa sve odiše kao pravo mesto za uživanje. U toplim bazenima, đakuziju i kadama temperatura vode je i od 32C-36C. U dvorišnom delu kompleksa postoje ležaljke pa se u predahu od kupanja možete odmoriti i sunčati na ovoj lepo uređenoj travnatoj površini.

Ono što bih napomenula je da dece ima ali osim dva baš plitka,  praktično bebi bazena drugih sadržaja za decu nema te u tom smislu ovo mesto možda i nije dobar izbor ukoliko ovde dođete sa decom.

Kako sve što je lepo ima kraj tako je i našem uživanju u spa svetu došao kraj.

Ostatak dana do dolaska taksija provele smo u obližnjem tržnom centru i kratkom šopingu nakon čega smo krenule put Subotice i dalje do Beograda. Bio je to jedan savršeno lep dan i vreme iskorišćeno na pravi način…

Danas bi ovo putovanje bilo neuporedivo jednostavnije i bez kombinovanja prevoza uzimajući u obzir činjenicu da veliki broj turističkih agencija u svojoj ponudi ima jednodnevne aranžmane po cenama već od 12 eur.

 

Leave a Reply